✨💐💌
Кто я?
Posts Credits

about ;
Добро пожаловать на Полюс холода ❄️🌬✨

Image and video hosting by TinyPic





Posts.
Yea it's here
19.02.2017.

Оймякон/Oymyakon

Imam potrebu opet da pišem.Imam potrebu da kominiciram s ljudima, da razmjenjujemo svoja mišljenja, da pričamo o nekim najbanalnijim stvarima.Imam ljude oko sebe a u jednu ruku osjećam neku prazninu.Ovih dana sam bila sa najboljom prijateljicom koju inačer ne viđam jer studiramo u različitim gradovima, ali ostatak vremena dok sam u drugom gradu osjećam potrebu da provodim vrijeme sa nekim ''svojim''.Osjećam se kao stranac bez kompasa.Lijepo mi je bilo kod kuće i nije mi se ni išlo nazad.Ovo nije grad gdje želim da budem.Sve je tako mrtvo, depresivno, nema puno dešavanja a i ono što se dešava to je za one za dubljim đžepom.Nije studentski grad i to mu je mana.Mana mu je i što je dosta mali grad.Nemam hobije jer sve što sam voljela raditi to ovdje više nije to.Bez veze je.Šta god da pokušam ne osjećam se kao da to želim i onda odustanem jer mi nije ugodno.Ne mogu više ovdje da budem.Stvarno nisam inače neko ko plače za kućom, ali događaji jedan po jedan me sve više ubijaju u pojam i tjeraju me da odem odavdje.Šta raditi, čime se zabaviti u međuvremenu dok ne prođe ova studentska godina?

19.02.2017.

Ульяновск/Ulyanovsk

Nalazim se u fazi kada mi brzo prolaze dani, ja sam totalno neorganizovana, nemam motivacije, sve mi je tu blizu a tako daleko.Usporena sam.Ne znam kako da malo živnem.Sve se odvija jako,jako sporo.To me nervira.Ispiti se polako približavaju a ja nisam uradila ni pola od planiranog.Nadam se da će sa proljećem sve da krene kako treba, ali šta do tada?Kako organizirati svoje obaveze i napraviti plan?Nemam ideju, nisam kreativna, sve mi je teško.Teško mi je skinuti pjesme na mobitel, teško mi je uraditi najobičnije stvari i tek sada vidim kako mi je do prije godinu dana sve išlo a sada u novoj sredini ne ide ništa.Ništa nije kako sam očekivala, stvari koje su me u mom gradu ispunjavale sada me umaraju i nerviraju u drugom gradu gdje studiram.Ne mogu da vjerujem.Kako da se organizujem i uđem u neku rutinu?Šta raditi, šta činiti?Nekad su sitnice ono što nam nedostaje.. 💌 A ja sam poželjela sve iz svoga grada, i one najgluplje običaje koje sam imala i sada sam među potpunim strancima.Stvarno nisam očekivala da će ovako biti 😒.Nekada se stvarno osjećam kao slabić.

Как получим диплом, гоп-стоп, Дубай, махнём в деревню. 👋

11.02.2017.

Москва/Moskva

Ovaj post posvećujem svom prijatelju Alekseju.

Želim da ti kažem da mi fališ, da želim da te posjetim, želim da mi opet pričaš o Moskvi, da slušamo našu muziku, da uživamo na svoj način, da se smijemo našim forama, da pričamo našim jezikom.Želim tvoje društvo.Da mi pišeš kad god imaš slobodnog vremena.A imaš ga uvijek za mene.

"Только для тебя
Купил билеты я в кино, я в кино
Только для тебя
Я прилечу на НЛО, НЛО
Только для тебя
Я покоряю Эверест, Эверест
Только не пойму, зачем же я туда залез, я залез"


U životu nije bitno imati puno prijatelja, nego one koji nam pristaju i koji nas ispunjavaju.One koje volimo iskreno i od srca, koji žele da budemo najbolja verzija sebe ali im to nije jedina stvar zbog koje se druže sa nama.To su one osobe kojih se sjetimo u najljepšim trenucima i želimo s njima da podjelimo našu sreću.Oni koji se i 1810 km daleko brinu za nas i žele da nam pomognu pod svaku cijenu na bilo koji način.Oni kojima se nećemo nikada moći dovoljno i na pravi način zahvaliti jer su sve krupnije stvari najmanje što su oni učinili za nas.Ljudi koji svakim svojim potezom učvršćuju temelje našeg prijateljstva i pružaju nam obe ruke i vuku nas prema gore.Takve osobe nemamo uz nas ako im ne vraćamo istom mjerom.Takvim osobama se trudimo pomoći duplo i još bolje nego oni nama.Te ljude volimo i s njima planiramo budućnost, mi ne želimo da se rastanemo od njih.Nadam se da Aleksej nije jedna od osoba s kojim ću se rastati.Nadam se da će se daljina od 1810 km svesti na barem 10 km ili 10 metara.S takvim osobama želimo da brišemo daljine i spajamo kontinente.


Hvala ti što postojiš.Volim te. ♥


"В свет утреней зари я встану
И солнце для тебя достану."

09.02.2017.

Новосибирск/Novosibirsk

Pozdrav svima!

Nakon dobre 3 godine vraćam se na blog.Ni sama ne znam zašto sam otišla,a ni zašto sam opet tu.Imam potrebu malo da pišem.Bila sam ovdje kao gimnazijalka, sada sam kao studentica stomatologije.Puno stvari se promijenilo.Najbitnija je ta da nisam više budala koja bi sebi svašta dozvolila misleći da ''to tako treba'',ali i dalje imam neke propuste koji mi znaju dodatno otežati..Šta da kažem,''s njim'' se sve već dešava 2 godine,a ne dešava se ništa.Imam sve,a nemam ništa.Fali mi.On nije moj.I nikada neće ni biti.A mislila sam da ćemo mi zajedno imati našu budućnost.Tu sam bila tako glupa da me ostale ''pametne'' stvari ne mogu izvući..A vi?Imate li vi nekoga svoga koga zapravo nemate?Nekoga ko vam je najbliži,a zapravo najdalji?Ima li većeg bola?